Текстови за дјецу
Овдје можете пронаћи занимљиве и познате приче и пјесме за дјецу. Уз текстове сам поставио и илустрације мојих малих првачића.
Садржај
ЈАБУКА – Драган Лукић
На брду је расло дрво. На њему је висила румена јабука. Наишао је лопов. Попео се на дрво и кад је хтео да дохвати јабуку, грана се затресла и јабука је рекла: „Нисам ја за тебе“.
Откинула се, пала на земљу и почела да се котрља низ брдо. С пропланка су јабуку видјели човани. „Гле лепе јабуке!“ Настала ја свађа око тога ко ју је први угледао. Сви потрчаше према њој. А Јабука рече: „Нисам за вас“.
Скрене нагло и откотрља се даље. Котрљала се тако јабука, котрљала и наишла на два путника. Видјели је и један и други, и помислили: „Лепе ли јабуке! Узећу је, али да не види мој сапутник“! А јабука рече: „Нисам за вас“.
Скрене и откотрља се даље преко ливаде. На ливади је спавао дечак, а девојчица је седела поред њега. Угледала је јабуку и рекла: „О, дивне ли јабуке! Пробудићу брата, па ћемо је заједно појести“. А јабука се насмешила: „Ја сам за вас“. И докотрљала се девојчици у крило.
СВИТАЦ ТРАЖИ ПРИЈАТЕЉА – Су Ју Ђин
Једне љетње вечери излете свитац из траве, подиже свој плавичасти фењер и поче да трчи тамо – амо. Шта ли то тражи? Пријатеља он тражи! Јер сви имају по неког, имају много пријатеља, а он ни једног јединог.
А каква је срећа имати пријатеља и играти се с њим! Тако је пожелио да и он има бар једног пријатеља и пође да га тражи. Летио је тако, летио кад чу у трави неко шуштање. Издиже фењер да погледа шта је и спази скакавца како узбуђено жури некуд.
– Скакавчићу, скакавчићу – позва га свитац.
– Шта хоћеш? – одазва се скакавац.
– Желиш ли да ми постанеш пријатељ?
– Желим.
– Е, па онда хајде да се играмо – обрадова се свитац.
– Добро – сагласи се скакавац – али мало касније, морам да потражим свог братића. Врло је несташан. Негде се изгубио, а већ је мрак. Још се није вратио кући па је мајка врло забринута. Послала ме је да га пронађем. А ти си дошао у прави час. Хајде, освијетли ми пут и помози ми да га пронађем.
– Е, не могу да ти свијетлим – одговори свитац.
– Морам да идем да тражим пријатеља.
Дижући свој плавичасти фењерчић, свитац одлети даље. Опет је летио тако около кад чу у трави неки шум. Подиже фењер да види шта је то, кад угледа једног мрава који је грабио напред, носећи велики товар.
– Хеј, ти – позва га свитац. Мрав се одазва.
– Хоћеш ли да ми будеш пријатељ?
– Хоћу, одговори мрав.
– Онда пођи са мном да се играмо.
– Добро, сагласи се мрав. Само чекај да донесем кући овај товар. Баш си добродошао јер сам залутао. Хајде помози ми да пронађем пут.
Али свитац рече:
– Не могу да ти помогнем, јер морам да тражим пријатеља.
Са тим речима подиже свој фењерчић и оде даље. Једне љетње вечери свитац је опет трчао тамо – амо са својим уздигнутим плавим фењерчићем. Шта ли он то опет тражи? Још тражи пријатеља. Па зар га није већ нашао? Није.
Драга дјецо, ви сви знате како се може стећи пријатељ. Научите и свица, јер он стално лети унаоколо тражећи га. Како је само уморан!
ГАРО И ЖУТИ МАЧАК – Григор Витез
Шта те Гаро, љути?
Онај мачак жути!
Ја му лијепо кажем: Ав!
Ав-ав-ав, јеси л’ здрав?
А он, кад се накостријеши,
Па наћули уши
И узвије реп и леђа
Па кад почне да ме вријеђа,
Па кад почне да ме псује.
Пуше, фркће, успухује!
Нисам чуо таквих ријечи,
Таквих псовки и страхота
Свих сто дана свог живота!
